Uticaj fizičke aktivnosti na različita patološka stanja

Uticaj fizičke aktivnosti na različita patološka stanja

Uticaj fizičke aktivnosti na različita patološka stanja

  • Program akreditovan pod rednim brojemД-1-1357/14
  • Broj bodova za slušaoca4
  • Datum i vreme održavanja programa18.04.2015. sa početkom u 11 h
  • Mesto i adresa održavanja programaDom Zdravlja „Savski Venac“,ul. Pasterova 1, Beograd
  • Kotizacija 500 RSD.

 

Predavači:
SFT Slađana Napijalo, Strukovni fizioterapeut, Dom zdravlja ‘Stari grad “ – Beograd
Svjetlana Mandić, VFT, Dom zdravlja „Stari grad“; Beograd
Slađana Lazić, VFT, Institut za reumatologiju; Beograd

Uticaj telesne aktivnosti na različita patološka stanja

Prema savremenom naučnom shvatanju zdravlja – zasnovanom na dokazu – način života odnosno ponašanje i navike osobe smatraju se značajnim odrednicama (determinantama). Fizička aktivnost pripada tom kompleksu bihevioralnih faktora i koliko je ona značajna za svakog čoveka na njegovom putu do dobre i potrebne psiho – fizičke kondicije dokazuju brojna istraživanja u našoj zemlji i sveetu. Prema jednoj od savremenih definicija fizička aktivnost je: „Kretanje tela pomoću snage i mišića i utrošak energije koji se meri viškom utrošene energije iznad bazalnog metabolizma“. Svakodnevna, individualno, optimalno dozirana tjelesna aktivnost povećava fizičku kondiciju i radnu sposobnost. Dobra fizička kondicija će omogućiti da se obavi određeni obujam fizičkih aktivnosti bez zamora, što je vrlo važno za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Povećana otpornost osobe na stres, različite prirode, još jedna je opšta blagodat za organizam koju stvara i održava dobra psiho – fizička kondicija.
Koliko je telesna aktivnost korisna i u borbi protiv depresije pokazuje istraživanje koje su u saradnji provela 4 univerziteta u Sjedinjenim američkim državama (tri iz Severne Karoline i jedan iz Džordžije) 1999. godine na pacijentima koji pate od teške depresije. Naime, istraživanje je obuhvatalo četiri meseca lečenja i šest meseci praćenja pacijenata. Pacijenti su podeljeni u tri grupe, od kojih je jedna dobijala klasične lekove za depresiju, druga je bila podvrgnuta redovitim fizičkim vežbama, a treća je lečena kombinacijom lekova i vežbanja. Rezultati su pokazali da je fizička aktivnost najefektnija terapija – ne samo da je najveći postotak pacijenata izlečen, već je i postotak ponovo obolelih najmanji.
Kako starimo, naše moždane stanice odumiru i veze između njih se prekidaju. Kao rezultat toga, neka sećanja nam postaju nedostupna iako se, možda, još uvek nalaze u našoj memoriji. Zamislite da je vaš mozak jedna biblioteka u kojoj se nalazi veliki broj različitih knjiga. Kako biste mogli naći određenu knjigu, potrebna vam je kartica s odrednicama gde se baš ta knjiga nalazi. Prekidanje veze između moždanih stanica predstavlja gubitak određenih „kartica“, a samim tim i nemogućnost pristupa tim knjigama, odnosno sećanjima. Do nedavno se mislilo da se nervne ćelije ne obnavljaju, međutim, novija istraživanja pokazuju suprotno. Jedan od efikasnijih načina da se obnove nervne ćelije jeste trčanje.

Ključne reči: fizička aktivnost, depresija, radna sposobnost

[formlightbox_obj id="prijava" style="" onload="false"]

Ime i prezime učesnika (obavezno)

Naziv ustanove u kojoj radite(ako ste zaposleni)

Broj licence (obavezno)

ID broj (obavezno)

Grupa (obavezno)

Program za koji se prijavljujete (obavezno)

Kontakt telefon (obavezno)

Vaša e-pošta (obavezno)

Pitanje (ako imate)

Ogovori tačno na pitanje

[/formlightbox_obj]