Hronični bol, dijagnostika i tretman

Hronični bol, dijagnostika i tretman

Hronični bol, dijagnostika i tretman

  • Program akreditovan pod rednim brojem Д-1-1851/13
  • Broj bodova za slušaoca4
  • Datum i vreme održavanja programaSkup je održan 19.10.2013. od 11:00 h
  • Mesto i adresa održavanja programaDom zdravlja “Savski Venac”(sala za predavanja, 2 sprat),Pasterova 1,Beograd
  • Kotizacijauplata do 14.10.2013. 700,00 RSD,uplata posle 14.10.2013.iznosi 1.000,RSD.

 

Bol je neprijatno senzorno i emotivno iskustvo udruženo sa postojećim ili potencijalnim oštećenjem tkiva ili opisano u okviru takvog oštećenja (IASP). S obzirom da se bol ne može objektivno izmeriti, opšte je prihvaćena definicija da je bol sve ono što pacijent kaže da je bol (McCaffery, 1968). Hroničan bol nije samo simptom već bolest u pravom smislu i zaslužuje da bude dijagnostikovanа i lečenа (Deklaracija I EFIC, 2004). U savremenoj medicini bol je prihvaćen kao peti vitalni znak uz temperaturu, puls, disanje i krvni pritisak. Bol je subjektivni doživljaj i utiče na sveukupno funkcionisanje i kvalitet života pojedinca, ali je značajan uticaj i na društvenu zajednicu. Ovo se lako može razumeti kroz koncept „totalnog bola“ koji uključuje, pored fizičke patnje i emocionalnu, intelektualnu, duhovnu, socijalnu i finansijsku komponentu. Osoba koja pati zbog fizičkog bola je anksiozna i uplašena, pati od poremećaja sna i apetita, depresivna je, njene fizičke aktivnosti su ograničene, zavisi od medikacije i od pomoći porodice ili okoline, neproduktivna je… Prema podacima SZO svaka peta osoba pati od umerenih ili jakih hroničnih bolova. Od svih koji pate od hroničnih bolova, svakoj trećoj osobi bol otežava ili onemogućava samostalan život, dok svakoj četvrtoj osobi bol remeti ili je uzrok prekida porodičnih i prijateljskih odnosa. Osnovna podela hroničnog bola je na maligni i nemaligni. Prema mehanizmu nastanka bol se može podeliti na nocioceptivni, neuropatski i mešoviti. Ova klasifikacija je važna zbog mehanizma delovanja pojedinih analgetika, odnosno načina zbrinjavanja bola. Da bi bol bio uspešno zbrinut, neophodna je njegova kompletna, sveobuhvatna i konzistentna procena. Najčešće procenjujemo kvalitet i kvantitet bola, ali potpunija procena dobija se multidimenzionalnom procenom koja se, pored vrste i jačine bola, bavi i ličnom procenom uticaja bola na aktivnosti svakodnevnog života i funkcionalnu sposobnost obolelog. Za procenu bola se koriste različiti instrumenti – skale i upitnici, a za uspešno sprovođenje procene neophodno je da zdravstveni radnici raspolažu znanjem, veštinama i stavovima koji to omogućavaju. Prema raspolozivim mogućnostima smatra se da bol moze biti uspesno otklonjen ili znacajno umanjen kod 80% pacijenata. Međutim, podaci govore da bol nije zadovoljavajuće kontrolisan kod 42-50% pacijenata, dok čak 30% onih koji pate od bolova ne dobija nikakvu terapiju, odnosno umire u najvećim mukama (SZO). Uzrok ovome je isključivo naše neznanje, u manjoj meri predrasude za koje smo takođe odgovorni mi. Farmakoloska terapija se primenjuje prema preporukama SZO. Prema tzv. analgetskim stepenicama analgetici se primenjuju, pre svega, u zavisnosti od jačine bola, ali i od vrste bola kao i od individualnih karakteristika obolelog. Analgetike treba dati oralno kad god je to moguće i preventivno, po satnici a ne po potrebi. Koanalgetici značajno doprinose efikasnosti analgetika. Dok je za otklanjanje malignog bola neophodna i najefikasnija farmakološka terapija, za lečenje nemalignog bola savremena medicina sve češće i više pridaje značaj nefarmakološkoj, odnosno fizikalnoj terapiji. Fizikalna terapija je nezamenjiva kod, npr. lumbosakralnog bola, osteoartritisa, miofascijalnog bola, fibromijalgija, neuralgija, bola posle traume. Multidisciplinarni pristup obično daje najbolje rezultate.