ANKILOZIRAJUĆI SPONDILITIS

ANKILOZIRAJUĆI SPONDILITIS

ANKILOZIRAJUĆI SPONDILITIS

  • Program akreditovan pod rednim brojemA-1-1969/14
  • Broj bodova za slušaoca6
  • Datum i vreme održavanja programa04.04.2015. sa početkom u 11 h
  • Mesto i adresa održavanja programaDom Zdravlja „Savski Venac“,ul. Pasterova 1, Beograd
  • Kotizacija800 din

 

Vodeći predavač: Dr Aleksandra Karadžov Nikolić ( Pogledajte CV ), specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Institut za reumatologiju – Beograd

ANKILOZIRAJUĆI SPONDILITIS

Ankilozirajući spondilitis (AS) je hronična, seronegativna, progresivna zapaljenska bolest

lokomotornog sistema. Bolest je nepoznate etiologije. Značajnu ulogu ima: genetski faktor-
pozitivan antigen HLA-B2. Najčešće započinje u sakroilijačnim zglobovima, a zatim se

širi naviše, na zglobove, ligamente i druge vezivne formacije kičmenog stuba. Oboljenje

počinje bolom u krstima, koji je najintenzivniji nakon dužeg mirovanja (naročito ujutro) i

smanjuje se posle razgibavanja. Bolove prati i osećaj ukočenost u LS segmentu kičme.Nakon

10-25 godina se završava ankilozom zglobova (kičmenog stuba, sakroilijačni, koksofemoralni

zglob – stav skijaša).Ako se ne leči dovodi do invaliditeta

u kliničkoj slici dominiraju karakteristični simptomi. Vratna kičma: lordoza može biti

naglašena ili izravnata, pokretljivost smanjena u svim pravcima.Torakalna kičma: kifoza

naglašena, naročito smanjena ekstenzija. Lumbalna kičma: lordoza izravnata, smanjena

pokretljivost u svim pravcima.Kukovi su u semifleksiji zbog kontraktura što nameće

kompenzatornu semifleksiju u kolenima.Smanjena elastičnost mišića zadnje lože donjih

ekstremitea i aduktora natkolenica. Otežana i bolna pokretljivost.Smanjen vitalni kapacitet što

dovodi do porasta rizika od KVS bolesti, a samim tim i smanjenog kvaliteta života.

Cilj fizikalne terapije je smenjanje bola, očuvanje pokretljivosti kičmenog stuba, grudnog koša

i zahvaćenih zglobova, jačanje mišićne snage, prevencija kontraktura i povećanje elastičnosti

mišića, poboljšanje ventilacije pluća, sprečavanje i korekcija loše posture i obuka paijenta

i poboljšanje izdržljivosti. Fizikalni agensi se primenjuju u cilju: smanjenja zapaljenskog

procesa, smanjenja bola, povećanja elastičnosti tkiva. Daju se pre kineziterapije u cilju

pripreme mišićno-tetivnog sistema za vežbe. Mehaničko i toplotno dejstvo UZ najbolje

osete tkiva sa velikim sadržajem kolagenih vlakana, a malo vode (tetive, ligamenti i zglobne

kapsule). UZ prodire duboko u tkiva. Deluje i na bol i na ukočenost. Kod AS ima smisla dati

kao analgetski agens i kod kontraktura. Prednost UZ terapije – veća dubina prodiranja u tkivo.

Interferentne struje su pogodne za tretman bola i ograničenje pokretljivosti u kukovima.

Fizikalne agense primenjujemo u cilju obezboljavanja i smirivanja zapaljenja (ako je prisutno) i

kao pripremu mišićno-vezivnog tkiva za kineziterapiju.

Kineziterapija zauzima centrelano mesto u lečenju . Ona treba da bude prilagođena svakom

bolesniku. Naučene vežbe se rade svakodnevno, kod kuće (1-2 puta dnevno, najbolje ujutro

i nakon popodnevnog odmora, ne kraće od 15-20 min.). Cilj vežbi je sačuvati i povećati

pokretljivost C i L segmenta kičmenog stuba, ramena i kukova, sačuvati i povećati pokretljivost

grudnog koša, povećati snagu respiratornih mišića, dijafragme i abdominalnih mišića,

povećati mišićnu snagu kompletne muskulature korigovati statičku i dinamičku posturu,

sprečiti nastanak kontraktura, i smanjiti bol – vežbanje oslobađa opioide. Bol je najvažniji

parametar u doziranju vežbi-do granice bola i umora, a u fazi remisije bolesti, kada nema akutnog

zapaljena zgloba, možemo i pojačati napor (malo i preko granice bola).